Adresa/Address: 
Veljka Petrovića 8/35 
21 000 Novi Sad, Serbia 

  

HAIBUN - ALEKSANDAR OBROVSKI

JESENJA KIŠA

Jesen se blago ušunjala u prve dane aprila i potopila asfalt, tek progledao
ispod višenedeljnog snega.
Ljudi kojima je već dosta bilo zime i gacanja po
raskvašenom snegu – rado prihvatiše ove tople dane. Ali,

Kiša danima
ne prestaje. Ponestalo
i kesica čaja.

I dosada, uz nadula lica od spavanja – probudi nervozu i prve svađe.
Na početku novog proleća.

*

 

PRAZNA PRUGA

Dolazeći na železničku stanicu u Petrovaradinu, mislili smo da će brzo stići voz.
Bar je tako bilo po zvaničnom rasporedu.
Ali nije bilo tako.

Prazna pruga. Ništa
iz daljine, a putnici
stalno izviruju.

Nije ga bilo i načekali smo se.

*

 

KASNI VEČERNJI IZLASCI

Kao što to obično biva, kasni večernji izlasci donose novi, pospani dan.
Hodajući u polusnu, sanjao sam da sam u kući, krevet i da što pre legnem.
Prolazeći pored jedne kapije slučajno zapeh nogom za asfalt.

Noć. Zalaja
jedan, a onda i
svi psi u selu.

Tu sam se trgao i brže-bolje stigao do kuće.

*

 

BGD SENKA

Veliki grad i široke ulice.
I rano popodne neradnog dana.
Opustelo sve.
Ceo grad se odmara i lagano sprema za predstojeću uzbudljivu noć.

Dugo smo šetali. Prošli kroz više podzemnih prolaza. I konačno stigli do ispred kuće.
Još samo par vozila da prođe i mi ćemo preći ulicu.
Ona je oklevala, a ja sam bio brži.
S druge strane ulice, video sam:

Dugo prelazi
“zebru” – senka na
Bgd asfaltu.

Druga nagrada za haibun na konkursu „JU-5.02“ (Novi Sad, 2002.)

*

 

PONOVO NA VODI

Uobičavali smo da leti, sa Banovog brda, preko Čukaričke padine,
pređemo autoput i dođemo Adi „iza leđa”.
Obično oko 5 popodne bismo se namestili na već poluispražnjen šljunak i tu,
nakon jednog kupanja, hvatali poslednje, ali i dalje vrlo tople zrake beogradskog sunca.
Dugo bi se “gušterisali”, gledali okolo i komentarisali.

Uzavreli dan.
Glasovi i cika
prskaju obalom.

A onda bismo, u sumrak, otišli na nes-kafu u “Božovićev kafić”.

Muzika iz kafića.
Na samoj obali stolice
i kupači.

Tu bismo dočekali ogledanje upaljenih lampiona sa staze u vodi.
I Beograda pod uličnim svetlima. A onda bi nevoljno, odlazili na neki
od poslednjih prevoza – da ne moramo peške kući.

*

 

GLEDAMO SE

Retko smo odlazili u taj kraj. Nije bio preterano lep, iako je imao nešto više.
Ako ništa drugo, bar naša lepa sećanja.
Razlog za neodlazak je bio više finansijske prirode, ali i nemanje vremena za bezbrižnost,
kao što je to bilo u detinjstvu.
Konačno, nakon jednog rođendanskog slavlja, sutradan, kada su se svi razišli
i kada smo ostali prazni negde u sebi. I nakon sve te buke - zaželeli smo ponovo otići tamo,
na to polje. I u taj kraj.

Sunce selo na brdo
preko puta nas. Gledamo
se i sedimo.

Uskoro nas je sumrak i prohladan vetar sa Dunava naterao da bacimo pogled na sat.

Već je kasno.
Još jedan krug
obiđe skazaljka.

Na povratku kupismo u pekari seoskog vrućeg hleba.

*

 

JESEN DOLAZI

Noćas 22. septembra, u 19 časova, 27 minuta i nešto sekundi,
na severnu zemljinu poluloptu – dolazi jesen.
Novo godišnje doba, koje nas iz toplog leta nosi ka hladnoj zimi.
U isto vreme, tamo dole, na jugu, na južnoj polulopti – dolazi proleće.

Tamo dole, sve
je obratno. Ali i tamo
stiže zima.

*

 

POLJE STABALA ORAHA

Kao mali igrao sam se na tom susedovom polju. Bolje reći njivi,
s obzirom da je tu, s godine na godinu, bio kukuruz, pa žito, pa detelina...
Ali sused je umro i novi vlasnik je posadio tu neka stabla oraha: “Eto da se nađe!”
Sada, nedavno, prolazeći tim krajem rekoh sebi: “Aj’ da vidim šta je s tim?!”

Stabla oraha.
U nedogled jesen
ogoleva grane.

U tišini. U tom nestvarnom i neograđenom prizoru, krenuo sam kroz redove,
kada odjednom nešto lupi. Trgoh se, i shvatih:

Listovi oraha
češu se o grane
- dok dolazi zima.

*

 

UZ REKU

Miholjsko leto još jednom oteže poslednje letnje dane.
Lišće je još odavno počelo da žuti i otpada. I da se vitla između nogu prolaznika.
Ipak, uz obale još uvek ima dosta šetača. I bašte su još uvek pune.

Huk talasa.
Terase uz reku su
uvek pune sanjara.

I biće tako do prvih kiša, ili bar dok se hladan vetar ne očeše o leđa gostiju.

*

Povratak na prethodnu stranu - HAIBUN >>>